Ljubica i njen sin sa autizmom više od 10 godina žive bez struje i vode: „Hvala svim ljudima dobre volje koji mogu da pomognu“ (VIDEO)

ARILJE – Ljubica i njen 14-godišnji sin Miroslav sa autizmom već više od deset godina žive bez struje i vode. Njihovi dani sveli su se na jednu oronulu sobu i manje od 10 kvadrata, socijalnu pomoć i dobru volju komšija.

„Dok mi je mama bila živa, mogla sam da radim. Sada kada je ona preminula, njega nema ko da pričuva, moram sve oko njega. Živimo od socijalne pomoći, dečijeg dodatka i tuđe nege“, objašnjava Ljubica.

Uz osnovne uslove potrebne svakome, poput hrane, vode, struje, Ljubica objašnjava i da je njenom sinu mesečno potrebno bar 100 pelena, posebna pažnja, briga da se ne povredi i pomoć u toku obroka. Sada je u tinejdžerskim godinama, koje donose nove izazove.

„On ne može puno da bude u malom prostoru, a soba je mala. Uznemiri se, počne da baca, da lupa. Moram sat ili dva da ga prošetam, nekad i do 11 ili pola dvanaest, nekad i kasnije u toku noći. Rekli su mi da mu šetnja mnogo znači“, kaže ova samohrana majka.

Jedna česma ispred kuće je godinama i njihovo kupatilo. U toku zime, kada se voda zaledi, ostaju i bez njega. Bez nameštaja i novca se nekako snalaze, ali bez struje i vode imaju sve manje šanse. To je prepoznalo Srpsko-romsko udruženje „Pralalen“, čiji članovi već skoro mesec dana pokušavaju da objekat u kome majka i sin žive pretvore u mesto dostojno života. Oni rade na kupatilu, kuhinji i uvođenju vode, ali ne mogu sve sami.

„Zamolila bih sve ljude dobre volje, meštane Arilja, ali i ostale, koji imaju krevete, stolove, stolice… koji im možda i nisu potrebni, njoj bi to mnogo značilo“, kaže Dragana Čarapa iz Srpsko – romskog udruženja „Pralalen“.

U renoviranju volonterski učestvuju i komšije, meštani Arilja, ljudi koji ne mogu da budu srećni dok je drugima oko njih loše.

„Oni nemaju ništa, nikakve uslove za život. Kada sam to video, morao sam da dođem, da im pomognem, onoliko koliko sam u mogućnosti, koliko imam znanja i iskustva“, kaže majstor Jeroslav Savić, koji volonterski pomaži u radovima na objektu.

Struju potrebnu u toku radova takođe pozajmljuju iz komšijske kuće u ariljskoj Donjoj mali, kojom se širi solidarnost.

„Ovo je mali korak za naše udruženje koje će nastaviti da pomaže najugroženijima u Arilju, jer verujemo da zajedništvom i solidarnošću možemo da promenimo mnogo života na bolje“, ističe David Milić, iz Udruženja „Pralalen“.

Ljubica, koju je zadesila teška životna situacija, se nije radovala kameri, ali je svoju nelagodu prevazišla jer joj je ipak bilo važnije da se zahvali svima koji žele da pomognu.

„Ja sam stvarno mnogo zahvalna ljudima koji mi pomažu, mnogo mi znači“, ističe Ljubica.

Cilj je da majka i sin kojima nemaština boji svaki dan dobiju priliku za normalan život, uz veliku nadu da se to može uraditi pre zime za koju nemaju ni drva za ogrev. Deo problema može rešiti dobra volja humanih ljudi, ali kada trenutni radovi budu završeni, ako se nešto ne promeni, njih dvoje će posle svega ponovo ostati bez struje, jedne sijalice i zvuka televizora koji Miroslavu pomaže da prebrodi dane u maloj sobi.

„Postoje privrednici koji su već pomogli. U narednom periodu nameravamo da na neki način obezbedimo električnu energiju. Videćemo samo na koji način ćemo to uraditi“, rekao je predsednik ove opštine, Predrag Maslar.