Liza je 20 godina tajno istraživala poreklo svog supruga: Selo Gorjani je novi Piterov i Lizin dom (VIDEO)

UŽICE, GORJANI – Možete li da zamislite život bez saznanja o tome odakle zaista potičete? Taj težak osećaj godinama je mučio Pitera Rakovića. Možda bi tako ostalo i do danas da za životnu saputnicu nije izabrao Lizu, Engleskinju istraživačkog duha, za koju kaže da je “najbolja supruga na svetu”.

Kada je Bogoljub Raković 1947. godine odlučio da napusti Srbiju i svoje selo Gorjani, i budućnost gradi u dalekoj Engleskoj, verovatno nije mogao da pretpostavi koliko će njegov sin Piter patiti, jer ne zna svoje pravo poreklo. Podaci o korenima Pitera, koji je odrastao u Engleskoj ostali su tajna i prošlost, sve dok ga nije zavolela jedna Liza, Engleskinja koja je želela da bude potpuno srećan. Dvadeset godina Liza je istraživala porodične korene svog izabranika – u tajnosti, dok jedenoga dana, preko duštvenih mreža nije pronašla Tomu Rakovića iz Gorjana, sina Piterovog strica. Suprugu, koji nije ni znao za njegu potragu, vesti je saopštila čim je došao kući.

„Rekla sam mu da imam novosti, da mislim da sam pronašla njegovu porodicu. Počeo je da plače, ja sam počela da plačem. Sutradan sam ga pitala da li želi da živimo u Srbiji, a on je odgovorio pitanjem – želiš li ti? Istog trenutka smo počeli da se pakujemo i tražimo način da dođemo ovde“, kaže Liza.

I zaista su odmah došli. Dočekalo ih je 36 novih, odnosno novopronađenih članova porodice, uz mnogo emocija.

„Osećam da je ovo ono što je normalno, osećam se prijatno, osećam da pripadam ovde. Voleo bih da bolje znam jezik, ali osećam mir“, ističe Peter.

Ista osećanja deli i njihova mnogobrojna rodbina u Srbiji, a posebno Toma, koga je Liza provog i kontaktirala. Ostvarujući Piterovu želju, ostvarila je san mnogih generacija u porodici.

„Kada me je Liza pitala da li sam čuo za Bogoljuba Rakovića, osetio sam žmarce, kosa mi se podigla, sav sam se naježio, jer znam tu priču. Mi smo dugo pokušavali da stupimo u kontakt sa njima, moj pokojni otac je godinama pokušavao i nije uspeo“, objašnjava Toma Raković, čiji otac Radenko je brat Peterovog oca, Bogoljuba.

Јedna od prvih stvari koju su uradili bilo je pronalaženje kuće u Gorjanima u kojoj je odrastao Piterov otac.

„Ona je još gore, na brdu. Bilo je tu mnogo suza. Opet ću se rasplakati. Piter je rekao – moj otac nje mogao doći kući, ali mi smo došli, i za njega“, emotivna je Liza.

Došli su i ostali, trenutno u kući Tomine porodice, dok čekaju državljanstvo, što je kažu spor proces. Ipak, celoj porodici svaki zajednički trenutak je dragocen.

„Skupilo se nas 36 iz uže familije, to je prvo koleno, sestre i braća.Svi su zanemeli, svima su krenule suze radosnice, svi su plakali od radosti. Ne mogu to rečima da prenesem, to se jednom doživljava. Na naše veliko zadovoljstvo i sreću, oni su rekli da ovde imaju veću familiju nego u Engleskoj i da su rešili da se ovde dosele i žive“, priča Toma o prvom susretu sa bliskim rođakom.

Posle svega, postavlja se i pitanje da li je Piter baš samo Piter ili je pomalo i Petar?

„Zvali su me Petri, Petar, Pit, Piter… zvali su me na razne načine. Ali, kada sam odrastao nikadaod svoje majke nisam čuo „nisam čuo Petar „Petre“, uvek sam bio samo Piter“, kaže uz dosta emocija.

Liza i Piter svoju budućnost vide u Gorjanima. Već imaju planove za renoviranje stare kuće u kojoj je odrastao njegov otac i gradnju novog života. Liza nam kaže i da joj je konačno razumljivo Piterovo neobično ponašanje, poput držanja ruku na krstima, nonšalantnog nošenja papuča, ali i velika ljubav prema svinjskom mesu – kaže, sad kada je upoznala Srbe, zna da je to njegov srpski gen, koji razume i voli.