Kult ognjišta: Zašto vatra u ognjištu nije smela da se ugasi i šta se danas ne gasi u domovima? (VIDEO)
SIROGOJNO – Muzej na otvorenom “Staro selo” u Sirogojnu svakodnevno privlači velki broj posetilaca. Uz zelenilo i zvuke prirode, oni imaju priliku da saznaju i niz zanimljivih priča o tome kako se nekada živelo i u šta smo kroz vekove verovali. Jedna od takvih je i priča o kultu ognjišta, koje je prošlo kroz mnoge promene, ali i dalje ostalo simbol doma i porodice.
Ognjište je nekada bilo epicentar svih dešavanja u jednoj kući. Postojalo je uvreženo mišljenje da su u njemu i kućnom pragu obitavali svi naši preci. Zbog toga vatra u ognjištu nije smela da se ugasi.
„Na ognjištu su se davale zakletve, pozajmljivao novac, molilo se za Božić, Badnji dan, Vaskrs i tako dalje. Predstavljalo je zamenu za crkvu, bilo je sojevrsni oltar u kući, u porodici“, objašnjava kustos Muzeja na otvorenom „Staro selo“ u Sirogojnu, Matija Mičič.
Ognjište je predstavljalo identitet i opstanak porodice, pa se i danas kaže da je najvažnije – „sačuvati ognjište“.
„Deca su se kupala na ognjištu kako nikada ne bi napustila svoj dom i svoju porodicu, što je naravno i najbitnije“, dodaje Mićić.
Autentična ognjišta danas su uglavnom napšuštena ili se čuvaju u etno – kućama. Često su samo dekorativni element, dok već decenijama centralno mesto u domovima najčešće zauzima televizor – oko koga se porodica okuplja kao nekada oko ognjišta. Nekada se nije gasila vatra, a danas televizor.
„Mislim da to nije najbolje za nas, jer televizor ne može da poseduje tu integrativnu ulogu kao što je imalo ognjište. On ne sabira porodicu, čak bih rekao da je polarizuje“, ističe Mićić.
Prelazak sa tradicionalnog crnog lonca i veriga, odnosno lanca iznad vatre na savremene šporete i kamine ipak ne menja suštinu – potrebu za mestom okupljanja i razmene mišljenja, dok je ognjište ostalo najsnažnija metafora za dom, o čemu govori i veliko interesovanje posetilaca Muzeja na otvorenom za njegovu istoriju.
