Kozarstvo, penzionerska razonoda i zarada (VIDEO)

BIOSKA, UŽICE –  Za ljude koji su navikli da budu vredni celog svog života, penzija može biti vreme da se posvete nekom interesantnom hobiiju, a ukoliko je on i profitabilan, prilika je da se u penziji i uživa i lepo živi. Milomir Stanojčić iz Užica izabrao je da ode na selo i da se posveti kozarstvu.

Milomir je rešio da ne dokoniše u penziji i gradski život zamenio seoskim. Prvih šest koza dobio je od grada i fondacije Ana i Vlade Divac, a zatim ih je još toliko kupio i zapatio stado u  Biosci, u selu u kom je rodjen.

„Razmišljao sam dugo čime da se zanimam u penzionerskim danima, bolje s kozama nego da šetam psa po Velikom parku, verovatno me i moje seosko poreklo povuklo“, priča Milomir.

Zdrava hrana, dobra nega, a ubrzo i rezultati. Dnevno proizvede oko pet kilograma sira spravljenog po sopstvenom receptu, pravi običan koziji sir ili sa dodacima majčine dušice, sremuša, bosiljka ili maslina. Pravi i trapist i sir po želji.

„Nisam ja nešto baš puno znao, malo sam pročitao u literturi, malo na internetu, malo čuo od iskusnih. Ovde se žena koja skuplja sir zove planinaka, drugari mi u šali nekad kažu da sam dobra planinka“, kaže Milomir.

On priča i da je pored zanimacije, kozarstvo i lepa dodatna zarada. Sir se prodaje najviše na Zlatiboru, ženskim jarićim zanavlja stado, a muški idu u prodaju.

„Ima zarade, a ima i čovek da ima mleka za sebe, sira, jare… Muške jariće imam da prodam“, dodaje.

I uz ekonomski momenat, ovaj inače, agroekonomista po struci, kaže da mu je kozarstvo pre svega hobi i uživanje.

Milomir je zadovoljan svojom idejom i penzionerskom zanimacijom, te planira da stado proširi do 25 koza.