Koliko su efikasne protivgradne rakete (VIDEO)
UŽICE,ARILJE-Koliki je učinak protivgradnih raketa,pitanje je koje već godinama deli javnost.U nekim slučajevima ispaljeni projektili unište oblak,dok u drugim završe sa krupnim gradom i uništenim usevima.Srbija za razliku od većine zemalja u regionu protivgradnu zaštitu bazira na raketama.
Prema procenama protivgradne rakete uspešne su u 60 odsto slučajeva,pod uslovom da se ispale u pravom trenutku.U Zlatiborskom i Moravičkom okrugu još uvek nema automatskih protivgradnih stanica.
„Njihova prednost je velika,jer sa njima se reaguje za nekoliko minuta prilikom uočavanja neposredne opasnosti od grada „,ističe koordinatorka u Radarskom centru Užice Milevica Protić.
Iz Radarskog centra Užice napominju da im posao otežava i to što Bosna i Hercegovina nema protivgradnu zaštitu,tako da su prošle godine sa 102 protivgradne stanice delovali na 100 gradonosnih oblaka.
„Kada uočimo da se gradonosan oblak razvija zasejavamo ga veštačkim reagensom.Nekada smo više,nekada manje uspešni,što ne zavisi od nas,već od dinamike oblaka.Postoje oblaci koji imaju toliku dinamiku da su oni fabrike za proizvodnju grada i mi najviše dejstvujemo na takve oblake.Imali smo slučajeva da oblak koji dođe iz Bosne gađamo puna dva sata“ ,objašnjava Protićeva.
Od upotrebe protivgradnih raketa odustalo se u zemljama Evropske unije,dok u Srbiji i pored velih šteta svake godine,još uvek nije razvijena ni svest o potrebi osiguranja useva ,na koje poljoprivrednici uglavnom gledaju kao na trošak a ne investiciju.
Meštani ariljskih sela ,čak i oni koji su osigurali svoje useve,kažu da nisu sigurni kada će šteta biti procenjena ,kao i koliko će biti nadoknađena od strane osiguravajućih kuća.
Iako Ministarstvo poljoprivrede daje podsticaje za osiguranje useva,u zemljoradničkoj zadruzi Agro eko voće iz Arilja smatraju da te subvencije treba preusmeriti u druge vidove zaštite od elementarnih nepogoda.
.”Bolje da država te subvencije odobri za nabavku protivgradnih mreža ,jer da smo imali njih ili plastenike,najlone,ne bi bilo ovolike štete.Poljoprivrednici su preko osiguravajućih kuća subvencionisani od države,ali ništa im ne vredi jer su zasadi uništeni tokom grada i to se ne može brzo nadoknaditi „,istiće direktor Zemljoradničke zadruge Argo eko voće Božo Joković.
A u ariljskom malinogorju gde je 2000 hektara pod malinom ,protivgradne mreže su retkost,više je onih koji se u ovoj fabrici pod otvorenim nebom,uzdaju upravo u nebo.
