„Ko se pita u Užicu – prota, Miša i Mališa“: Otkrivena spomen ploča Mališi Atanackoviću (VIDEO)
UŽICE – U Ulici Vojvode Demira 17, na Rakijskoj pijaci, danas je, na kući u kojoj je živeo, postavljena spomen ploča Borisavu Mališi Atanackoviću, jednoj od najznačajnijih ličnosti u istoriji privrede užičkog kraja.
Borisav – Mališa Atanackoviću ostao je upamćen kao pokretač industrijskog razvoja Užica i užičkog kraja, narodni poslanik, predsednik opštine, posebno zaslužan, između ostalog i za izgradnju hidrocentrale na Đetinji. Uz prvu polifaznu hidrocentralu u Evropi, u tom periodu izgrađena je gimnazija, počela je izgradnja kasarne Četvrtog puka, tkačka radionica, napravljen je parni mlin u Velikom parku, zatim i druga hidrocentrala i električni mlin na Rakijskoj pijaci.
Njegovi potomci danas su prisustvovali otkrivanju spomen ploče.
„Jako sam uzbuđena, na ivici suza od ponosa. Jako sam srećna što smi mi kao potomci ovo doživeli. Dugo je bio zaboravljen, zaslužio je ovo“, rekla je, između ostalog, praunuka Jelena Marjanović, unuka Mališine najstarije ćerke Jelene.
Incijativa za postavljanje spomen ploče potekla je od užičkih privrednika, a zahvaljujući predstavljanju knjige Dnevnik Mališe Atanackovića, dr Ilije Misailovića.
„On je objektima koje je podigao ubrzao ulazak u čuvenu rečenicu: `Ko se pita u Užicu – prota, Miša i Mališa, a ponekad i Obrad Blagojević`, između ostalog je rekao dr Misailović.
O velikom značaju Mališe Atanackovića, na otkrivanju spomen ploče, svedočili su i poznati užički privrednici.
„Vreme je dinamično, život je prebrz i stvarno je važno da ne zaboravimo ovako velike ljude kao što je Mališe Atanackovića“, rekla je, između ostalog Ana Lapčević, direktorka Regionalne privredne komore.
Mališa Atanacković
Mališa Atanacković je rođen u Zaglavku 1860. godine, a preminuo u Užicu 1919. godine. Kao dečaka u Užice su ga doveli očevi prijatelji i predali Jevtu Petkoviću da kod njega, u kafani užičkih trgovaca, nauči kafedžijsko umeće i „stekne osnovne pojmove o varoškom životu i trgovačkim poslovima i odnosima“. Čaršija mu je dala ime, prekrstila Borisava u Mališu. Osamdesetih godina, posle jednogodišnjeg boravka u Beogradu sa kafedžijskim iskustvom mladi Mališa Atanacković otvara svoju kafanu i rakidžinicu. Početni kapital obezbedeli su mu užički profesori Dobra Ružić, Nastas Petrović i Ljubomir Davidović. Sa razvijanjem poslova u Užicu počinje da se ističe njegova preduzetnička sposobnost, tako da postaje i vizionar i realizator industrijskog razvoja Užica.
Pune 22 godine bio je narodni poslanik, predsednik opštine i okruga. Zahvaljujući preduzetničkim sposobnostima nastali su industrijski objekti u Užicu – parni mlin, hidrocentrala na Đetinji, električni mlin na Rakijskoj pijaci…
Bio je predsednik Izvozničkog esnafa u Užicu, predsednik Upravnog odbora trgovačke banke u Užicu (1908-1919), član Trgovačke komore u Beogradu za okrug užički (1912-1919), član nekoliko humanitarnih i prosvetnih ustanova. U sastavu delegacije industrijalaca iz Srbije (1917) obišao je industrijske centre u Engleskoj kako bi to što je video primenio u Srbiji i u Užicu. Samo nekoliko meseci kasnije preminuo je u 59. godini života.
