Kavez za ptice (VIDEO)
UŽICE – Poslednja predstava koja je izvedena u okviru zvaničnog dela ovogodišnjeg Jugoslovenskog pozorišnog festivala, koji će imati nastavak u decembru, bila je predstava „Kavez za ptice“, Beogradskog dramskog pozorišta, po tekstu Nikole Stanišića, a u režiji Slobodana Stankovića. Podsetimo, 5.decembra biće pedstava Ateljea 212 „Nestajanje“, koja nije odigrana u subotu, zbog Dana žalosti.
Reditelj predstave Slobodan Stanković kaže da je dobio savet da ovaj tekst mora biti čitljiv gledaocima, a ne samo čitaocima. To je priča o surovom i teškom životu štićenika jednog kazneno – popravnog doma.
“Kada imate terkst kombinacija, dijaloga, monoloških formi, telefonskih razgovora, četovanja, prosto je nemoguće glumcima da tu bilo šta igraju. Ovo su mogle da budu i četiri lutke ili da glumci prosto pročitaju ovaj tekst i da to bude predstava. Tokom studija vukao sam ka realizmu, želeo sam da ovaj tekst bude jedna vrsta opomene, urlika, svih nas koji ne znamo gde žive gospođe istina i pravda.”
Ovaj tekst dobio je prošle godine nagradu Sterijnig pozorja za najbolji domaći dramski tekst.
“Mi smo dobili u ruke originlanu verziju teksta koja je jako specifična u svojoj dramatrurškoj formi. U pitanju je društvena mreža, koju štićenici koriste za dopisivanje, kako bi se tajno sportazumevali unutar samog doma. Na taj način je pisan tekst u kome postoji određena dramatruška sloboda, mni imamo četiri čina, unutar koga su određene scene, koje su proizvoljne po svom rasporedu. Autorski tim predstave ima za pravo da koriguje te scene”, kaže dramaturškinja Vanja Šević.
Upravnik i vaspitači u domu su ljudi koje srećemo svaki dan, to smo svi mi, kaže Mihajlo Laptošević, o ulozi upravnika.
“Čeka me večera kući, žena tako I tako, možda ljubavnica, kladionica, jel igra Zvezda ili Partizan večeras. To su stvari koje me mnogo više interesuju nego ovi predmeti, ovi mladi predmeti. Kakve oni veze sa mojim životom imaju? Nikakve. Oni su isto kao korpa jabuka na pijaci, koju ću da prodam. Mislim da je do toga došlo zato što nemamo nikakvog straha od moguće kazne, ne nekog sistema, jer on je raspadnut.”
Nikola Mijatović, koji tumači lik Milije, kaže da je kraj predstave i odlazak njegovog junaka od majke, za njega realan.
“Kada smo postavljali scenu u kojoj njih trojica mene ispituju, pripremaju me za dom, njih trojica su jako loše izgledali. Oni su izgledali kao da sam ja njih maltertirao. Ja mislim da je to suština ovog lika i ja sam ga iz toga tražio. Jer mislim da ta vera, taj optimizam, ono što sam ja video, utiče na svakog od njih i ostavlja mali trag barem i to je meni bilo realno, više nego optimistično.”
Publika je ovoj predstavi dala ocenu 4,38.
