Kako do funkcionalne Mesne zajednice? (VIDEO)

UŽICE – Mesna zajednica je organizacija građana u kojoj građani, sa područja za koje je obrazovana, neposredno i kroz organe mesne zajednice utvrđuju i zadovoljavaju potrebe od neposrednog zajedničkog interesa. To stoji u opisu mesnih zajednica. Međutim, u praksi je nešto drugačije, saglasni su svi učesnici dvodnvne radionice “Perspektive razvoja mesnih zajednica i njihova uloga u procesu donošenju budžeta”, koja je održana na Zlatiboru.

Nataša Čorbić, viša savetnica za dobru upravu i uključivanje građana, podseća da su Mesne zajednice u vreme socijalističke Jugoslavije imale značajnu ulogu u opredeljivanju građana kako da se uredi njihov život u lokalnoj zajednici.

“Mi realizujemo projekat “Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana”, jer nam je važno da nekako priđemo građanima, najbolje i najbliže što možemo, da razmotrimo i taj nivo organizovanja zajedničkog života, odnosno, nivo mesne samouprave. To naš zakon omogućava i de facto mmesne zajednice postoje u lokalnim samoupravama sa kojima mi radimo. Sa druge strane pitanje je koliko su one funkcionalne, jer u mnogim mesnim zajednicama Saveti više nisu legitimno izabrana tela, davno su mi istekli mandati, a novi izbori nisu sprovedeni. Tako da je u našoj zemlji stanje otprilike takvo da mesne zajednice postoje na papiru, ali tek u nekim lokalnim samoupravama one zaista ispunjavaju tu svoju funkciju onog nivoa vlasti koji je najbliži građanima i u kojoj, zato što je najbliži građanima, može najbolje da razume koje su potrebe građana i kako da organizuju sopstvene živote”, kaže Nataša Čorbić.

Dve godine radi se sa predstavnicima 30 Mesnih zajednica iz 15 lokalnih samouprava i pokušava se da se sprovedu neke inicijative. Obučavaju ih kako naprave neke planove, urade svoja pravna dokumenta, konsultuju građane kao deo budžetskog godišnjeg procesa.

“Skoro da sve mesne zajednice sa kojima radimo jesu uspele da naprave te konsultativne procese, negde tamo proleće leto, kako bi smo onda insistirali da u trenutku kad dođe na dnevni red javna rasprava o budžetu, ti predlozi, skupljeni od građana kroz proces konsultacije u mesnim zajednicama, nekako zaista i dođu do lokalne samouprave i do budžeta. Iskustva su vrlo raznolika, ali negde to jeste ideja. Da bi se to zaista i dešavalo regularno, a ne samo uz podršku našeg programa, odnosno, konsultanata, eksperata, ljudi koji rade sa mesnim zajednicama, dosta toga mora da se menja u zakonodavnom okviru. Mi sada na ovoj radionici, između ostalog, razmatramo koje izmene Zakona o lokalnoj samoupravi možemo da predložimo, da pokrenemo inicijativu za izmene ovog zakona, ka Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, da bismo omogućili da mesna zajednica zaista živi, dakle da nije samo pravna ljuštura, da nije samo jedan okvir koji na papiru postoji, a ne može da radi i funkcioniše, zbog toga što neke nadležnosti, odnosno, odgovornosti ne prati nikakav budžet. Trenutno je u principu to situacija. Postoje mogućnosti da mesna zajednica radi ali te odgovornosti ne prate pare i samim tim se sve nekako oslanja na volonterski rad ljudi, nekih entuzijasta koji žele da svoju zajednicu organizuju, a to su stvarno sporadični slučajevi”, kaže Čorbić.

Više od 13 godina u kontinuitetu na čelu Saveza Mesne zajednice Zlakusa, je Veselin Šunjevarić. Zadovljni su sredstvima koja dobijaju od grada za projekte koji se realizuju u ovoj seoskom mesnoj zajednici.

“Ne mogu da ne kažem da samo zadovoljni u potpunosti. Na radionicama koje organizuje “Helvetas” i Transparentnost Srbija smo pričali mesnih zajednica koje koje su malo posustale. Razgovarali smo i o tome kako bi lokalne samouprave moraju da poguraju situaciju, ali sve to zavisi opštine i gradova.  Užice nekako čini mi se prednjači u u tim stvarima jer u okviru veča imamo gradske većnike, koji prate rad mesnih zajednica i koji koji ih upućuu šta bi trebalo i kako bi trebalo da rade,oko planova. Zato smo jedna od vodećih seoskih mesnih zajednica. Pričali smo i o tome da li može mesne zajednice mogu da ostvaruje prihode , jer mesne zajednice ne mogu biti nosilac nepokretnosti. Ali zakon je ostavio tu mogućnost i polemisali smo da li da se to skine ili ne. Međutim jedan učesnik je pametno rekao a što bi sami sebi uskraćivali mogućnost, nek stoji pa videćemo kako će se dešavati”, kaže Šunjevarić.

Zakon o lokalnoj samoupravi kao organ mesne zajednice predviđa Savet mesne zajednice, koji može da broji najviše devet članova. Način izbora i opoziva članova saveta utvrđuje se statutom mesne zajednice.

“U Srbiji ima dosta lutanja kad je reč o mesnim zajednicama, šta mi ustvari hoćemo da imamo od njih. Posle nekog perioda od pre više decenija kada su mesne zajednice imale daleko veći značaj, daleko veća ovlašćenja, došli smo u jednu situaciju da je njihov položaj potpuno nejasan. To je problem ljudima naročito u seoskim sredinama koji bi želeli da urade nešto više, a gde su limitirani kroz zakonske odredbe na to šta mogu uopšte da rade, jer sve mora da ide preko opštine sredstva, nemaju ni sopstvena sredstva kojima raspolažu i tome slično. Međutim, ovde smo imali prilike da razgovaramo sa ljudima koji imaju veliki entuzijazam, koji se veoma trude i koji i u tim teškim uslovima uspevaju da nađu načina da konsultuju građane oko toga šta su prioriteti i na šta bi trebalo posebno obratiti pažnju. Mi smo prikupili i veoma mnogo ideja za moguće promene u Zakonu o lokalnoj samoupravi, koja bi na bolji način definisale brojna pitanja koje iskrsavaju u radu mesnih zajednica, a pre svega one koji se odnose na situacije gde je protivno slovu zakona, izbori za savete mesnih zajednica nisu ni raspisani ili gde na drugi način lokalne samouprave gradova i opština nisu uradile ono što što je do njih, da bi mesne zajednice funkcionisati”, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

Nenadić kaže da postoje najave da će se Zakon o lokalnoj samoupravi  menjati i ne zna se šta će sve biti predmet tih izmena. Statsus i način uređenja Mesnih zajednica su neka od pitanja koja nisu dovoljno uređena, pa će Transparentnost Srbija Ministarstvu državne uprave predložiti kao temu kroz izmene zakona.

Projekat “Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana – MED” podržava Švajcarska vlada, a sprovodi Helvetas Swiss Interooperation