JPF: „Lorencačo“, uzaludni bunt pojedinca i nesposobna elita (VIDEO)

UŽICE – Jugoslovensko dramsko pozorište sa predstavom “Lorencačo“, po teksu Alfreda de Misea, a u režiji Borisa Liješevića nastupilo je druge večeri na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“. Publika je ovo ostvarenje ocenila sa 4,69.

“Lorencačo” je delo poznog romantizma, priča o mladiću koga patriotizam i gordost navedu na opsesivnu ideju da postane savremeni Brut, da ubije tiranina svoje zemlje, ali na putu ostvarenja svog cilja izgubi samog sebe u ulozi koju igra da bi zadobio poverenje vojvode Aleksandra di Medičija.

Režiser Boris Liješević kaže da je Alfred de Mise u ubistvu Medičija prepoznao svoje vreme, ali da je i on čitajući komad, prepoznao naše vreme.

„Ovo je jedan od najuzbudljivijih komada koji sam čitao, prva scena me je kupila, nismo upošte adaptirali tekst, samo smo se pomagali različitim prevodima. Ne nalazim se često u klasici, ali sam rekao da ovo moram raditi. Ne zanima me ni kad je nastalo delo, ni kako, već sam ga radio kao autorski projekat“, kaže Liješević.

Osnovno pitanje koje se postavilo je zašto je Lorenco morao da prođe kroz blato i izvrši atentat, a da se na kraju društveno ništa ne promeni, dok on shvata da je promašio cilj i život.

„Ljudi su kvarljiva roba i potkupljivi, a on to shvata kad već bude kasno, kad je uprljao svoju dušu. To ništa nije novo“, navodi Marko Janketić koji igra Lorenca.

Bitno pitanje ove predstave je i zbog čega propadne žrtva jednog čoveka koji je ceo život podredio da oslobodi svoj grad od tiranina. Milan Marić koji igra tiranina, Aleksandara di Medičija navodi da je to pitanje nesposobne elite.

„Šta posle je pitanje, odnosno nemanje ideje, to je pitanje nesposobne elite koja samo nariče i kuka“, zaključuje Marić.

Branislav Lečić kaže da se komad bavi ljudskom navikom i potrebom da se prilagodi apsolutizmu i diktaturi, autoritetu, jer se tu čovek lakše snalazi, a ne zna šta je izgubio.

„Nama prija diktatura, mi smo ljudi koji neće da misle, da se bore, nama smeta demokratija, a to je proces koji zahteva prisutnost. Ima mnogo scena u kojima ima promena karaktera, ta ljudska poroznost… Jeste ljudska priroda kvarljiva, ali u čoveku postoje neke druge sile, ko tog čoveka vaspitava? Čim u društvu nestane ambicije za veličanstvenim i časnim, dobićete samo „u se, na se i poda se“ i jedan trivijalni način života, a niko se neće usuditi da promeni sistem. To je jako opasno. To trajanje ubija generacijsku volju ljudi da išta promene. Ovaj komad to bezobrazno saopštava“, tvrdi Lečić koji u predstavi igra Filipa Strocija.

Trećeg festivalskog dana na reperotoaru je, takođe, predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Vrat od stakla“ po tekstu Biljane Srbljanović, a u režiji Jagoša Markovića.