Irska čipka se hekla u Užicu (VIDEO)

UŽICE – Irska čipka je jedan od najzahtevnijih načina izrade čipke i za jednu bluzu ili prsluk neophodno je bar mesec i po dana rada. Zbog te zahtevnosti vrlo mali broj ljudi je izrađuje, a jedna od retkih u Srbiji je Užičanka Ljiljana Spasojev Milovanović.

Ljiljanina ljubav prema ručnim radovima počinje sa izradom goblena, zatim se razvija kroz heklanje i necanje, ali kad je otkrila irsku čipku pre 16 godina u Rusiji, ona joj postaje preokupacija. Zahtevnost u izradi, ali i kreativnost za nju su bili  izazov, pa je uložila dosta strpljenja i volje.

„Bez obzira na moje dobro znanja heklanja, sa irskom čipkom je sve bilo iznova. To je kao da znate da čitate, ali počinjete iz početka. Sve je kao isto, ali je ipak malo drugačije i trebalo mi je bar dve, tri godine da savladam, a dan danas učim“, kaže Ljiljana.

A trebalo je naučiti posebno izraditi elemente koji su najčešće cvetni, ukopiti boje i materijale i dostići nivo preciznosti, uz različite debljine konca, da predmet izgleda reljefno. Često se ovaj rad meša sa poentlesom koji se izrađuje od gajtana, dok se elementi irske čipke izrađuju posebno, a potom mrežom uvezuju u celinu.

„Za jedan prsluk ili bluzu mi je potrebno mesec i po dana intezivnog rada. Niko za to nema živaca, a ja s vremenom biram sve složenije motive i procese, jer mi više nije zanimljivo da izrađujem jednostavne“, priča Ljiljana.

Iako ih godinama izrađuje, Ljiljana u svojoj kolekciji  ima samo oko dvadesetak bluza i prsluka, a isto toliko ih je poklonila, jer, kako kaže, trud, znanje i vreme ne može da unovči u Srbji. Odevni predmeti od ove čipke bili su popularni do Drugog svetskog rata, a danas se u inostranstvu prodaju i za više od 1000 evra.

„Čipka i krzno su uvek u modi i mislim da bi svaka žena trebalo da ima jedan takav odevni deo, jer je čini osobenom. Ono što ljudska ruka može da uradi, to nijedna savremena mašina ne može“, poručuje Ljiljana.

Ona nosi titulu velemajstora, jer su na Sajmu ručnih radova i kolekcionarstva u Novom sadu tri godine zaredom njeni radovi osvajali nivo nagradu, odnosno nagradu iznad prvog mesta. Danas dosta uči na internetu, počela i je i prvu haljinu za koju će joj, kako ceni, trebati od četiri do pet meseci rada, a nada se da će više biti prisutna na izložbama gde se i druge žene mogu upoznati sa ovom tehnikom.

You may also like...