Inkluzivno obrazovanje u kovid sistemu (VIDEO)

UŽICE-Kovid-19 je izazvao velike poremećaje u obrazovanju, pogodivši čitavu generaciju učenika.Iako je težnja Srbije da obrazovni sistem bude inkluzivan tokom pandemije pokazalo se nepostojanje jasnih procedura, procene potreba i dodatne podrške za realizaciju inkluzivnog obrazovanja ,nepostojanje prilagođenog online sadržaja i  prilagođenih materijala i zadataka za decu sa teškoćama u razvoju ,kao i nedostatak tehničkih uslova da pojedina deca sa invaliditetom prate online nastavu.

„Nije dovoljno samo da pogledaju određeni edukativni sadržaj na televizoru,potrebno im je bilo i dodatno objašnjenje da bi mogli uspešno da prate nastavu na ovaj način.Takođe veliki broj njih u početku nije imao ni tehničke mogućnosti da prati nastavu na ovaj način „, kaže sekretar Udruženja distrofičara Zlatiborskog okruga Ana Đokić.

„Najteža situacija je bila u decembru,kada su đaci tri sedmice bili na online nastavi.Teško je na taj način komunicirati i sa učenicima koji nemaju smetnje ,a što se tiče učenika iz ranjivih grupa to se svakako odrazilo na njihov rad „,ističe koordinator za inkluzivno obrazovanje Školske uprave Užice Jelena Pavlović.

Uticaj pandemije na ove ciljne grupe bio je izraženiji nego na decu iz drugih socijalnih kategorija.Ono što je pozitivno u Užicu,koje ima 34 lična pratioca, je da nije bilo restrikcije usluga iz domena socijalne zaštite.

„Usluge su se sprovodile u skladu sa potrebama i zahtevima.Nije bilo restrikcije usluga ,čak su i sredstva za ovu namenu i pored smanjenog lokalnog budžeta,povećana“ ,naglašava član Gradskog veća Užica za socijalnu politiku Slobodan Grbić.

Inkluzivno obrazovanje ne treba da bude samo na teret škole i zbog toga svaka lokalna samouprava ima interresornu komisiju koja planira mere podrške za svako dete obuhvaćeno inkluzivnim obrazovanjem ,koje treba da doprinesu  njegovom optimalnom razvoju.Ali i tu ima problema.

„Problemi nastaju kada se ne izdvajaju dovoljna novčana sredstva da te mere budu ispoštovane,tako da smo svedoci da to što navede Interresorna komisija često ostane slovo na papiru,lista lepih želja koje treba ponuditi detetu,a da finansijska podrška koja treba da bi se te mere realizovale,često izostaje „,ističe direktorka programa Užičkog centra za prava deteta Jelena Žunić Cicvarić.

„Dešava se često da Interresorna komisija ide linijom manjeg otpora.Tako recimo, tvrde da ne smeju da predlože roditeljima da je najbolje po učenika da se upiše u specijalnu školu.Njihov cilj podrške treba da bude da preporuče ono što je u interesu i najbolje je za dete“ ,objašnjava koordinator za inkluzivno obrazovanje Školske uprave Užice Jelena Pavlović.

Obrazovni sistem uključujući i  predškolski  u Srbiji nije dovoljno inkluzivan jer su njegovi kapaciteti da odgovori na obrazovne potrebe različitih osetljivih grupa nedovoljno razvijeni.

“ Deca koja su u vrtiću nemaju pravo na ličnog pratioca a i njima je on potreban kao i onoj deci koja su uključena u redovan obrazovni sistem u školama.Jedan od problema je i što nisu sve škole pristupačne, a tamo gde ima rampi one su ili strme ili neprilagođene osobama sa invaliditetom.Takođe ,jako je bitna dodatna edukacija kako stručnih radnika,nastavnika tako i samih roditelja“,ističe sekretar Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga Ana Đokić.

Cilj održivog razvoja je eliminisati nejednakost u obrazovanju i obezbediti jednak pristup za ranjive grupe.Za dostizanje ciljeva , naročito u trenutnom kontekstu pandemije koja ima brojne negativne posledice,  ključna je saradnja javnog,  privatnog sektora, akademske zajednice, organizacija civilnog društva i građana.

You may also like...

Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.