Imena koja oslikavaju užički duh: Lepa Brena, Lampek, Sivonja i Palestina – nezvanični orijentiri (VIDEO)
UŽICE – Lepa Brena i Slatki greh su odmah pored Crne dame, visoke i vitke stoje decenijama pored Belog dvora. ipak, tu blizu su i Šaljura i Tele, gde svakome ko ne poznaje Užice prestaje svaka logika ovih rečenica.
Ipak, za Užičane, ovi nazivi su jasni orijentiri – imena nastala iz vrcavog duha ali i logike, na osnovu izgleda ovih zgrada.
Centralno mesto među neobičnim imenima još uvek zauzima hotel Zlatibor, poznatiji kao Sivonja. Tu pored je prolaz Promaja, iznad je Kec bar, a Užičani se i dalje nalaze „kod Tita“, iako je njegova bista odavno uklonjena.
Sivonja, brutalistički simbol Užica, dominira trgom i panoramom grada, ali ovaj arhitektonski gigant bio je i deo čuvene izložbe o jugoslovenskoj arhitekturi u Muzeju moderne umetnosti Moma u Njujorku. Za Užičane često ima drugačije značenje.
„nama je bio problem to da li je Sivonja uklopljen u ambijent i kliko je uopšte ekonomski održiv. U vreme kada je građen očekivalo se da ćeUžice imati mnogo turista i mnogo noćenja, ali to se nije desilo. Ono po čemu ga Užičani pamte je svakako poslastičarnica u kkojoj se nije moglo naći mesto“, kaže užički pisac i hroničar, Zoran Filipović, sugrađanima poznat kao Fipa.
Nezvanično, Užice ima i svoju Palestinu – naselje nastalo 70-ih godina kada je izgrađena brana Vrutci, a deo stanovništva se preselio iz ugroženog sela u deo grada udaljen od centra. Sa druge strane, oni koji su ostali u centru, sa kule imaju dobar pogled na Četiri musketara.
„Meni je najzanimljivije ime za Vatrogasnustanicu. Zbog svog krova od bakra, odmah je dobila ime – Lampek. Uopšte, Užičani su imali običaj da daju svoja imena zgradama, ali i kafanama“, dodaje Zoran.
Priču o imenima užičkih zgrada i naselja mnogi prepričavaju, a Ere je vole, jer prilično dobro svedoči o njihovom karakteru.
„Grad ne čine zidine, ni hleb i voda, već generacije koje su u nekom trenutku uspele da se otrgnu i naprave za sebe neki grad“, ističe Fipa.
Generacije se menjaju, a nekadašnja imena užičkih orijentira još se pamte i koriste. Mnoga od njih verovatno i nastala na trgu koji je uvek bio najdraže mesto za okupljanje i duge razgovore i negovanje užičkog duha.
