Igra beloglavog supa sa vetrom (VIDEO)
UVAC – Proteklih dana na društvenim mrežama pojavile su se fotografije velikih jata beloglavih supova. Ova ptica koja je pre 30-tak godina, skoro nestala, sada je zaštitni znak Specijalnog rezervata prirode Uvac.
Ostaci ptice fasinantnog raspona krila, od skoro tri metra, pronađeni su u jednoj pećini kod Novog Pazara. Podaci kazuju da su stari 11.000 godina. Beloglavi sup nalazio se i na grbu Nemanjića.
“Posle Drugog svetskog rata bilo je nekoliko hiljada jedinki, da bi taj broj počćetkom 90-tih opao na svega sesdam parova, od čega je bilo šest gnezedećih.1994.godine formira se jedna nevladina organizacija Fond za zaštitu ptica grabljivica “Beloglavi sup” i otvoreno je prvo hranilište Manastirina.
Kada je proglašen Rezervat Uvac 2006. godine, idržava se uključila u ceo projekat. Tako da naša kolonija broji između 600 i 650 jedinki, i ove godine smo imali blizu 90 mladunaca i druga smo kolonija u evropi, posle Španije“, kaže čuvar-vodič Specijalnog rezervata prirode Uvac Stevo Radovanović.
Zahvaljujući čuvarima u rezervatu, Zavodu za zaštitu prirode, Istitutu Siniša Stanković, kao i resornom ministarstvu, ovaj zaštićeni lešinar opstaje. Godišnje im se iznese na hranilište između 350 do 450 tona hrane, odnosno uginulih životinja.
“Hrana je glavni faktor, ali pored hrane tu su odlična mesta za gnežđenje u kanjonu Uvca na liticama, i naravno i mir i tišina. Karakteristike su da je to jedna od 23 vrste lešinara koliko ih danas postoji na svetu. Na sreću mi imamo beloglavog supa, kog smo uspeli da sačuvamo. Nekrofaga je vrsta, hrani se uginulim životinjama, ne jede ništa živo niti loši, dakle hrani se isključivo uginulim životinjama iz roda sisara.”
Beloglavi sup je čistač prirode, koji nema u prirodi neprijatelja. Njegov jedini neprijatelj je čovek.
Beloglavi supovi iz Uvca, viđeni su u 43 zemlje, od severa i Baltičkih zemalja, do jugoistoka, Saudisjke Arabije, Jemena, Iraka.
Jata beloglavih supova, za razliku od pre 30-tak godina, nisu neuobičajena slika.
“Sasvim je uobičajeno za ovo doba godine da ih vidite u jatima, jer su mladunci počelki da lete pre nekoliko meseci. Oni su sami počeli da lete do hranilišta. Znači, oni više ne zavise od svojih roditelja u gnezdu kada će im doneti hranu. Oni su se jednostavno odvažili i krenuli u restoran.”
Svake godine, oko 20 odsto populacije, ove ptice se markira, pojedini i sa satelitskim odašiljačima.
Koristi se jedan metod, za koji ja znam da nema nigde u svetu. Alpinisti ulaze u gnezda, uzimajumladunca dok je još mali. Spuštaju se na čamse, gde se meri visina, težina, stavljaju se obeležja države Srbije, određuje se pol beloglavog supa”, kaže Radovanović.
Na Uvcu, u kraljevstvu beloglavog supa, ovu pticu, posebno u blizini hranilišta možete videte svakodnevno, i uživati u fasinatnoj igri njihovih krila sa vetrom.
