Haiku i sladoledi (VIDEO)
UŽICE – Sladoled ima bolji ukus ako ga konzumirate uz poeziju, a poezija bolje zvuči uz graju dece na školskom odmoru. Najbolji primer za to je omiljena prodavačica sladoleda u Užicu, koja sa sobom uvek nosi papir i olovku, jer se nikada ne zna kada će se roditi novi stih.
Ljubinka Tošić osmehe na lica dece mami njihovom omiljenom poslasticom – sladoledom, ali i posebnim odnosom koji lako uspostavlja sa najmlađima. Upravo u takvim, mladim godinama, i ona je napisala svoje prve stihove, kojih se još uvek seća.
„Prvu pesmu sam napisala u osnovnoj školi, u trećem razredu, u dedinoj stolarskoj radionici. Pisala sam o zecu, kasnije sam počela da pišem i prozu“, priča Ljubinka.
Ako bi neko i pomislio da je vreva oko užičkih škola ometa u pisanju, bila bi to velika greška. Upravo graja i druženje sa mladima, ovoj književnici kojoj se misli rađaju dok prodaje sladolede, daju novu energiju.
Godinama unazad, Ljubinka piše haiku, savremenu i poeziju za decu, ali i prozu i satiru. Ističe da joj je važna podrška koju ima od užičkog Kluba Tri, a kako kaže, inspiracija je svuda oko nas, samo je treba prepoznati i svaku misao odmah zapisati. Takav stav doneo joj je niz pohvala, nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu. Srećno detinjstvo koje je imala u svom selu nadomak Užica, još uvek je podstiče da piše o prirodi – livadama, cvrčcima i pticama…
„Haiku je, ustvari, svuda oko nas, samo bi trebalo da ga zapišemo. Ja pišem usput, govorim da to i ne znam. Haiku je nema slika, a slika je nema pesma. To je japanska poslovica“, kaže Ljubinka.
Ljubinka kaže da su joj nagrade važne, jer joj pokazuju da to što radi vredi još nekome. U svom poslu uživa, a kuda će je odvesti naredna pesma i knjiga, ni sama još uvek ne zna.
