Darkove zemljane posude okupljaju četiri generacije za trpezom: „Ovo produžava život“ (VIDEO)
BAJINA BAŠTA, GVOZDAC, UŽICE – Gvozdac svoje posetioce dočekuje raskošnom prirodom, zelenilom livada, šuma i reke Drine. Ako ste gost porodice Radovanović, onda se zelenilu pridružuje i miris jela spremljenog u zemljanim posudama.
„Spremamo jedno tradicionalno srpsko jelo, ispod sača. Tu su krompir, meso, razno povrće, u saču koji sam ja napravio. On je zemljani, može da se koristi na žaru, ali i u rerni. Još malo je gotovo, možemo da probamo“, kaže Darko.
Darko i njegova supruga u ovoj oazi prirode sa svojim dvogodišnjim bliznakinjama i četvoromesečnim Bogdanom žive već pet godina, od kada su procenili da beogradska gužva nije za njih. Darko sada radi kao nastavnik u škkoli u Bajinoj Bašti, ali i kao zanatlija-umetnik. U njegovoj radionici nastaju prava mala remek dela ukrasne i upotrebne grnčartije.
„Posuda nastaje tako što se uzima glina iz prirode. Tu su dva tipa gline, koji se spajaju. Dodaju se još neki sastojci, izliva se u kalupe. Iz kalupa se vadi, obrađuje, suši, šara, glazira, peče i spremna je za upotrebu“, objašnjava Darko.
Darkova supruga Jelena je Beograđanka koja se zaljubila u njega, ali i u seoski život. Deca su jošmala, pa su obaveze oko njih velike, ali letnje vrućine dočekuju sa pogledom na Drinu, u kojoj su se Sara i Marta već kupale prošlog leta.
„Napravimo malo jezerce koje je plitko i onda je bezbedno za njih. Prošlo leto je bilo pakleno, ali mi smo uživali. Kda im tata dođe sa posla, stalno smo išli na Drinu. One baš vole, uživaju, kao i mi, u prirodi“, kaže Jelena.
Darkov otac je ponosan na sina i njegovo zanatsko umeće, ali iznad svega srećan jer je porodica na okupu.
„Svakom bih ovo poželeo. Ovo me ispunjava, produžava mi život“, emotivan je Darkov otac, Milorad.
Mlađe generacije su pod budnim okom najstarijeg člana domaćinstva, Darkovog dede, a Sarinog, Martinog i Bogdanovog pradede, koji je u svom domaćinstvu okupio četiri generacije.
„Hvala im što su došli, bio sam u samoći. Malo sam živnuo kada su došli. Neka potraje, baš su dobri, poštuju me“, kaže nam darkov deda, otac njegove majke, Radenko Tomić.
Samo par sati u selu Gvozdac dovoljno je da se poželi više, pa Darkova i Jelenina odluka nije iznenađujuća. Možda je tako zbog pogleda na zelene šume i Drinu, na ručno rađenu grnčariju, zbog mirisa jela iz nje ili atmosfere koju stvara dečija graja, ali domaćinstvo Radovanović još uvek čuva tradiciju okupljanja za vreme obroka, na otvorenom, iz Darkovog zemljanog sača.
