Ćumurdžija iz nužde (VIDEO)
TARA – Do nedavno je važilo da je proizvodnju ćumura pregazilo vreme i da se ovim poslom bavi samo još poneka porodica kojoj je to bio posao od davnina. Međutim, jedan od retkih koji je nedavno započeo ovaj posao na Tari je Dragan Vojisavljević.
Kada je pre četiri godine ostao bez posla, Dragan Vojisavljević iz Sevojna, rešio je da u svom rodnom kraju, u zaseoku Rujevica na Tari počne proizvodnju ćumura. Nije kao ostali koji su ovaj zanat pekli uz svoje stare, već je sve sam uradio – ozidao ćumuranu i naučio kako da pravi ćumur.
„Malo sam gledao od rođaka koji se ovim poslom više ne bavi, ali vremenom sam kroz rad stekao znanje“, priča Dragan.
Proces nastajanja drvenog uglja traje skoro mesec dana, od pripreme drveta, preko pečenja do isporuke.
„Najbolji ćumur se pravi od bukovog drveta. Složi se drvo, pali se sa vrha ćumurane, gori šest do sedam dana, kada se ugasi još toliko dana se čeka da se ohladi, a potom se vadi“, objašnjava Dragan.
Od 17 prikolica bukovog drveta koliko stane u jedno loženje dobije se 150 džakova ćumura, a jedan džak od 15 kilograma košta 600 dinara. Prodaje ih u okolini, u Bajinoj Bašti, Čajetini i Užicu, a prodaje i otpad koji ide za brikete. Posao je težak i prljav, ali i rentabilan.
„Kad se odbije rad i gorivo, ostane ipak solidna platica“, zaključuje Dragan.
Proizvodnjom ćumura bave se u zapadnoj Srbiji tradicionalno meštani podgolijskih sela, a na prostoru Tare samo je Vojisavljevićeva ćumurana i još jedna u Rastištu.
