Bosa Rosić:Kao da sam se sa Vukom rodila (video)
UŽICE-Užički entolog,muzejski savetnik i istraživač Bosiljka Bosa Rosić jedan je od dobitnika ovogodišnje Vukove nagrade za 2014.godinu.
Rosićeva je svoj radni vek započela u zlatiborskom selu Sirogojnu u tek osnovanoj organizaciji zlatiborskih pletilja.U tom periodu,pored organizovanja proizvodnje,održavanja kurseva za opismenjavanje i edukaciju pletilja i komercijalno-propagandnih poslova Rosićeva je kako se ističe u obrazloženju žirija,organizovala i 40 umetničkih izložbi najeminentnijih umetnika tadašnje Jugoslavije,brojne književne i dramske susrete u Sirogojnu,TV emisije o selu i radu sa pletiljama i učestvovala u prezentaciji naše zemlje na kulturnim manifestacijama u svetu.
Kao etnolog zajedno sa Dobrilom Smiljanić bila je jedan od osnivača etno parka ,prvog muzeja na otvorenom na ovim prostorima u Sirogojnu.Prikupilaje je i oko 1.200 etnografskih predmeta koji čine stalnu postavku u Starom selu u Sirogojnu.
Ljubav prema etnografiji ,kaže,bila je nešto što je stekla os najranijeg detinjstva.
“Ja sam iz seljačke porodice u kojoj je otac bio čuveni guslar i prvo što sam čula bile su epske pesme.Moj prvi kontakt sa knjigom bio je sa 4 godine kada sam na prelima koja je moja majka organizovala u našoj kući,čitala narodne pesme ,koje od tada sve znam napamet.Kao da sam se rodila sa Vukom.To je jedna simbioza i ceo moj radni vek je posvećen narodnom stvaralaštvu i nastavku Vukovog dela”,priča Rosićeva .
Posle Sirogojna Bosa Rosić prelazi u Narodni muzej u Užicu kao muzejski savetnik,gde učestvuje u brojnim projektima ,od kojih su mnogi istraživački.
Za tri decenije terenskih istraživanja obradila je dokumentaciju koja se sastoji od 2 hiljade stranica dnevničkih beleški,preko 50 hiljada obrađenih nadgrobnih spomenika u Srbiji i susednim zemljama,više stotina objekata narodne arhitekture,predmeta pokućstva,alata,oružja,kao i mnogobrojnih zapisa duhovne kulture srpskog naroda.
Objavila je više knjiga i mnogobrojne stručne radove .Po oceni žirija,svojim pregalačkim radom,znanjem i upornošću,uspela je da zabeleži značajne podatke o srpskoj egzistenciji u dijaspori,pribeleži ih i sačuva za budućnost.
“Obradila sam 49 sela ,98 grobalja i 15 hiljada spomenika srpskog naroda samo u Rumuniji.U Mađarskoj imam još jednu sezonu da završim istraživanje,a zatim sa svojim timom odlazim u Italiju,gde se u Trstu nalazi jedno od najlepših grobalja na svetu,srpsko groblje.O njemu se jako malo zna kod nas ,dok je ono u svim turističkim ponudama u Italiji.Poste toga prelazimo na Albaniju”,priča Rosićeva o svojim daljim aktivnostima ,sa kojima ne prestaje iako je u penziji.
Etnologija će ,kaže ,biti uvek deo njenog života.
“Fantastičan je osećaj kad ponovo dođem u predele koje sam terenski već obradila.Imam veliku radost u srcu,kao da je to sve moje.Osećam veliko zadovoljstvo što to znam,što sam videla.Kad pišem knjige i prelistavam svoje dnevnike,kao da još jednom boravim u svim tim predelima i među tim predivnim narodom”,priča Rosićeva .
Bosa Rosić trenutno piše knjigu o Srbima u Rumuniji,priprema monografiju,a kako ističe,sve njene naučno-istraživačke projekte finansira Ministarstvo kulture Repuiblike Srbije,što je još jedna potvrda kvaliteta i značaja njenog rada,koji je krunisan i Vukovom nagradom.
ZooM
