Bezbednost korisnika interneta čuva jedan Užičanin: Od čega su nas zaštitili Ratomirovo znanje i radoznalost? (VIDEO)
UŽICE – Bezbednost ogromnog broja korisnika interneta u Srbiji, ali i širom sveta, sticajem okolnosti, u poslednjih 20-ak dana nalazi se u rukama jednog Užičanina. Cena te bezbednosti iznosila je nešto više od 2.000 dinara.
Malo ko danas ne koristi svakodnevno internet. Od nekih rizika se štitimo koliko umemo, na druge zažmurimo na jedno oko. Ima i onih pred kojima smo nemoćni. Ali, da smi smo ih svesni?
„Dosta koristim internet, ali nisam zabrinuta za bezbednost“, „Ne brinem, o tome treba da brinu mlađi“, „Ne ostavljam lične podatke, ali da, kupujem na internetu i ne brinem“, kažu neki od Užičana sa kojima smo razgovarali o tome da li se osećaju bezbedno na internetu.
Možda smo previše opušteni, jer – zamislite da vaš telefon ili računar, svaki put kada se poveže na internet, traži pravi „put“ do sajta koji želite da posetite. Tada, uređaj koristi „putokaz“ koji mu pokazuje kroz koje servere treba da ide.
WPAD je upravo takav „putokaz“, a njegov vlasnik nedavno je postao jedan Užičanin, srećom, etični stručnjak za bezbednost. Da je to uradio neko zlonameran, posledice bi mogle biti ozbiljne.
„Na primer, ukoliko hoćete da se ulogujete na sajt svoje banke, neko sa lošim namerama bi mogao da napravi sajt sličan njemu i da vam dozvoli da se ulogujete na njega. Vi biste upisali svoje korisničko ime i lozinku i nakon toga bi ta osoba imala potpunu kontrolu nad vašim bankovnim računom. Osim toga, ako recimo šaljete mejl nekome i kažete mu da ćete doći negde u 14 časova, osoba sa lošim namerama bi mogla da presretne taj mejl, da ga izmeni i dostavi osobi kojoj ste vi slali poruku, ali sa drugačijim sadržajem, na primer da uopšte nećete doći“, objašnjava Ratomir Jovanović, stručnjak za bezbednost na internetu.
Nameće se pitanje koliko je teško doći u posed ovako važnog domena. Odgovor je zabrinjavajući – Jovanoviću je bilo potrebno malo istraživanja i nešto više od 2.000 dinara.
„Pronašao sam ovaj domen iz čiste radoznalosti, jer sam istraživao i učio o bezbednosnim protokolima. Došao sam do WPAD protokola i iz čiste radoznalosti proverio da li je on slobodan pod ekstenzijom .rs, tačnije nacionalnim domenom Republike Srbije. Video sam da je slobodan i automatski, u panici sam ga kupio, kako bih mogao da zaštitim veliki broj korisnika interneta koji se konektuju preko WPAD-a“, kaže Jovanović.
Čim je ustanovio bezbednosni rizik, Ratomir je obavestio nadležne institucije u Srbiji. Kaže da je uradio sve što je potrebno da korisnici budu zaštićeni, ali da bi bio najsrećniji kada bi WPAD domen mogao odmah da ustupi nadležnima, jer je odgovornost koju oseća previše opterećujuća.
