Berberin Nemanja Tarić, bivši policajac (VIDEO)

UŽICE – Berbernica Nemanje Tarića u Užicu je prihvaćena kao novitet vredan pažnje. Vremenom je, kaže, uspeo da stekne stabilnu klijentelu, a posebno zanimljiva mnogim mušterijama bila je činjenica da je Nemanja, pre nego je u ruke uzeo makaze i berbersku britvu, u njima držao policijski pendrek.

Nemanja kaže da mu ne smeta to što ga mušterije i dalje povezuju sa bivšom profesijom, s obzirom da sebe smatra pozitivnim primerom nekoga ko se odrekao državnog posla u policiji zarad ostvarenja sna. Ističe da mu je mnogo značila podrška porodice u odluci da policijsku uniformu zameni berberskom keceljom.

„Kao i svima, novac je bio glavni motiv za tu promenu. Znao sam da mogu više i bolje od prethodnog posla, zašto da ne pokušam s nečim gde bih sebi obezbedio bolju zaradu. Naravno, mnogo mi je značila podrška supruge i pokojnog oca“, kaže Nemanja.

Primenio je iskustva sa putovanja u inostranstvo, ali i veštine berbera iz susednih zemalja.

„Preneli smo taj južnoamerički stil šišanja i turski tretman nege. Ljudima je u početku to bilo strano, ali su lepo to prihvatili, uvideli su razliku između običnog frizeraja i dolaska u berbernicu“, ističe Nemanja.

Stalno prilagođavanje vremenu je neophodno, smatra Nemanja, pogotovo kada je u pitanju zanimanje koje je usko povezano sa svetom mode. Ipak, istrajava u nekim tradicionalnim segmentima, vezanim za berbersku profesiju.

„Berbernice su bile mesta u kojima su se ljudi nalazili da sednu, popiju nešto… Mi smo zato odlučili da ne uvodimo zakazivanje termina, svako ovde može da dođe i da bude uslužen, s tim što će morati da sačeka na red“, otkriva Nemanja.

Iako trenutna Nemanjina profesija nema dodirnih tačaka sa prethodnim poslom kojim se bavio, on veruje da su mu godine provedene u policijskoj uniformi delimično doprinele lakšem prilagođavanju na ovaj posao.

„Bavio sam se poslom u kojem sam praktično svakog dana morao da se brijem, tako da mi je i to pomoglo da steknem određeni osećaj za to, što sam kasnije preneo na brijanje drugih. Vremenom se, posle velikog broja frizura i brada, taj osećaj usavrši. A iz vremena kad sam bio policajac ostalo mi je i to da umem da se odnosim prema drugoj osobi, a da je ne povredim“, kaže Nemanja uz osmeh.

U opisu posla im je rad kako na frizurama, tako i na uređivanju brade, za koju veruju da je mnogo zahtevnija i da nosi veći rizik, tj. da zbog nje mušterija može napustiti salon nezadovoljna. Odgovara im to što sve veći broj muškaraca nosi bradu, svako iz svojih razloga.

„Ljudi su, generalno, osetljiviji kada je brada u pitanju. Zanimljivije je i izazovnije, tu se greške manje praštaju. Mogu više da se igram sa njom, iako je teža za rad“, kaže Nemanjina koleginica, Ivana Mitrović.

Otvorili su radnju i na Zlatiboru, a želeli bi još nekoliko u ovom delu Srbije. Smatraju da će im glavni problem u ostvarenju cilja biti radna snaga, a Nemanja veruje da bi mu obim posla bio još veći kada bi raspolagao većim brojem radnika.