Baština Mihaila Konstantinovića

PRIBOJ-U amfiteatru Zavičajnog muzeja u Priboju održana je tribina – Baština Mihaila Konstantinovića, o istaknutom javnom radniku, dekanu Pravnog fakulteta u Beogradu,ministru i nosiocu albanske spomenice , koji vodi poreklo iz Priboja.

„Iako je Mihailo Konstantinović bio istaknuta javna ličnost,univerzitetski profesor,ministar, dobrovoljac i mislilac koji je ostavio dubok trag u pravnoj nauci i društvu, u sadašnje vreme o njemu se ipak vrlo mala zna i s pravom bi mogao da se svrsta u rubirku – zaboravljeni umovi Srbije.Svoj doprnos afirmaciji nepravedno zapostavljenog intelektualca, čije je poreklo baš iz Priboja,dala je i naša lokalna zajednica odnosno Zvičajni muzej“ – rekao je Boris Mrdović,predsednik SO Priboj.
Mihailo Konstantinović je rođen u Čačku1897.godine,nakon što je njegov otac posle svađe sa Turcima morao da napusti Pribojske Čelice.Iako poreklom iz radničke porodice, Mihailo je bio jedan od najboljih učenika čačanske Gimnazije,koju nastvlja u Francuskoj,gde u Lionu završava i pravni fakultet,a doktorira u Parizu.U zemlji „galskih peltova“ bio je i dobrovoljac,artiljerac,što su Francuzi znali da cene a bio je i nosilac albanske spomenice.
Po povratku u zemlju radi kao profesor prava u Subotici,a potom na Pravnom fakultetu u Beogradu,gde je kasnije bio i dekan,rado je bio viđen i na kraljevskom dvoru,za vreme kneza Pavla,gde je podučavao Petra Drugog,ali je najznačajniji trag ostavio u oblasti prava.

„Bio je dekan Pravnog fakulteta u Beogradu čak u četiri mandata,a imao je izuzetan talenat za pisanje zakona,pa se i danas njegov zakon o obligacionim odnosima koristi i kod nas,ali i Hrvatskoj i Sloveniji“ , rekao je na tribini u Priboju prof.dr Jovica Trkulja,takođe univerzitetski profesor,publicista i istraživač.
Mihailo Konstantinović je bio i ministar u vladi Cvetković – Maček,ali je bio protiv trojnog pakta,zbog čega je navukao bes nemačkog Rajha,pa je morao da izbegne, u Egipat i London.Nuđeno mu je i mesto ministra u Vladi Subašića,kao i mesto ambasadora u Americi,ali je to odbio i vraća se u zemlju,gde nastavlja rad i stiče status jednog od najuglednijih i najomiljenijih profesroa beogradskog univerziteta.
Mihailo Konstantinović,iako jedan od najpoznatijih Čačana,ipak nije zaboravljao ni svoje korene,Priboj i ovaj kraj,kao rodno mesto svojih roditelja.
Bogata arhiva koju je iza sebe ostavio,nalazi se u Međuopštinskom arhivu u Čačku.Preminuo je 1982.godine.Otac je poznatog srpskog pisca,filozofa ,esejiste i književnog kritičara Radomira Konstantinovića.

Opština Priboj,ZooMUE