Baka Ruža živi u ‘lebnoj vuruni, a sanja topli krevet (VIDEO)

UŽICE – Ruža Mirković živi sama, dva kilometra od centra sela Karan kod Užica, u uslovima nedostojnim 21. veka. Pred zimu nabavi osnovne namirnice da bar ne ostane gladna ako snegovi zaveju. Sama je, a ipak, ničeg se ne plaši, samo Boga.

Ruža ima skoro 70 godina , a više od 20 je kako joj se urušila kuća. Dane provodi u nekadašnjoj „lebnoj vuruni“, noge greje da ne zebu na šporetu koji joj je Crveni krst dobavio, a noć provede u zgradi kroz čija brvna cvile vetrovi, a na jastuk se cede ledenice.

„Živim u ovom burdelju, u ovom trapu, videla si. Sve šuplje i sve nikakvo i nemam više kud“, žali se Ruža.

Pred zimu kupi osnovno za život u seoskoj prodavnici, da ima ako je snegovi zaveju. Teško je sići dva kilometra kad zaledi, a noge već klecaju.

„Uzemem na veresiju obično gajbu zitina i nekad brašna, kad mi nestane, ja opet pomalo uzimam, pa kad ono malo primim ja vraća“, jada se Ruža.

Leti je i lako, al’ zima pusta, nit da se zgreje, niti ko da dođe…

„Mučim se, uzmem konopčić, svežem drva na kulači i vučem. Nema niko da me obiđe, da me bar ko zovne… Imam tu mačku, psa i svinju, kokoške mi lisica odnela“, vajka se.

Bolesna je, za lekove da skoro pola muzevljeve penzije od 7000 dinara. Plati i telefon da ima da pozove koga ako joj šta zatreba.

„Srce me muči, kičma me boli, ruka, sva sam što kažu ko kotarica. Nisam za rad, ali moram da se borim. Sve mi fali, fali mi da zaspim u toplom, da imam krevet, toplu kuću, drva“, sanja ona.

U starački dom neće. Kaže, obećali su joj iz grada montažni objekat, gde bi živela, ali joj ga još nisu dobavili. Bori se, kako zna i ume. Sama na samcu.