Rođena sa cerebralnom paralizom, a potpuno samostalna (VIDEO)

Često mislimo da su osobe sa invaliditetom uskraćene za ono što mi nismo, da su im potrebni posebna pažnja i mnogo vremena koje bi morali da odvojimo da bi im se posvetili. Ali ne, oni koji poznaju njihov svet najčešće će se uveriti koliko su to jake, pozitivne i često spremnije osobe nego mi sami. Jedna od njih je i Užičanka Marija Karadarević.

Marija je rodjena sa cerebralnom paralizom, ali nikada nije dozvolila da je to razlikuje od ljudi koji nemaju invaliditet.

„Hoćete kafu“, pita nas skoro s vrata.

„Da, hoćemo“, odgovaramo.

„E, znaš šta najviše mrzim? Mrzim kad mi neko dođe prvi put u kuću i ja pitam hoćete kafu, a on kaže, neću, nemoj se mučiti, ne moramo! Hoćete kafu, nećete kafu? Hoćemo? Važi“, priča nam s osmehom pokazujući da sve radi kao i svi ostali i da joj ništa nije teško.

Ona ima trideset pet godina, zaposlena je, piše poeziju i glumi i već deset godina živi samostalno. To je njen lični izbor.

„Sa tim treba da se rodiš. To je ta tvrdoglavost, upornost i individualnost, a to ima veze s mojom umetničkom crtom i horoskopskim znakom, nema veze sa invaliditetom. Ja i da nemam invaliditet ko zna gde bih bila“, tvrdi ona.

A bila bi kaže sigurno velika glumica. Sada glumi s prijateljima iz Udruženja osoba sa invaliditetom.  Kaže da živi sama, ali da nikada nije usamljena.

„Bitno mi je da što više budem i u okruženju ljudi koji nemaju invaliditet, jer od vas se dosta uči. Ono što vi možete ja ne mogu i ja bih to da dosegnem, ali na neki svoj način“, napominje.

Izgradila je svoj mali unutrašnji i veliki spoljašnji svet ličnom borbom i samokritikom. Svaki postupak analizira, često se svađa sa sobom i uvek izlazi jača. Svakim danom.

„Često pričam sama sa sobom i često se osamim. Tada pišem i poeziju i razmišljam šta bih mogla dalje da uradim. Jedino u mojoj poeziji je pravo stanje stvar, jedino tamo ne lažem, a ujutru kad ustanem, trupnem nogama tri puta i krenem dalje“, zaključuje Marija.

Skoro cela njena porodica je u Francuskoj, ali ona nikada nije želela da ode iz Užica, jer ima mnogo divnih ljudi oko sebe. Sledeći korak je da upiše fakultet.