Manastir Rujan čeka freskopisce (VIDEO)
UŽICE – Manastir Rujan kod Užica, bio je kulturni i prosvetni centar u 16. veku. U njemu je radila jedna od prvih srpskih štamparija gde je 1537. godine nastalo i čuveno Rujansko četvorojevanđelje, prva knjiga štampana u Srbiji. Štampao ga je samouki monah Teodosije. Danas u ovoj svetinji, na samo dvadesetak kilometara od Užica žive iguman i dva iskušenika.
Teško je danas, u vreme kompjutera i mobilnih telefona, zamisliti monaha Teodosija kako u hladnoj monaškoj ćeliji i uz svetlost voštanice rezbari slova u drvetu i štampa knjigu. Istrajao je u svojoj nameri da širi božju reč pa je 1537. godine Rujansko četvorojevanđelje ugledalo svetlo dana nakon čega su Turci spalili manastir i štampariju.
„Jedan primerak se čuva u Češkoj, drugi u Rusiji. Kod nas u Muzeju primenjenih umetnosti čuva se 71 strana, a jedan primerak je uništen u bombardovanju Narodne biblioteke Srbije 1941. godine“, objašnjava za naš portal monah Teodosije, iguman manastira Rujan.
Na kraju Rujanskog četvorojevanđelja monah Teodosije je zapisao da je knjiga nastala u selu Vrutci, podno planine Ponikve u manasitru Rujan što su i prvi pisani podaci vezani za ovu svetinju posvećenu svetom velikomučeniku Đorđu. Od starog manastira ostao je samo jedan kameni stub koji je ugrađen u novi hram, a inicijativu za njegovo obnavljanje pokrenuo je 2004. godine tadašnji episkop žički Hrizostom.
„Prvo je sagrađen hram, zatim konak, zvonik i pmoćni objekti“, priseća se rujanski iguman i dodaje da su radovi tek bili počeli kada je on došao u manastir.
Iguman Teodosije prvi je rukopoloženi monah posle pet vekova u ovom jedinom užičkom manastiru. Sada je na redu freskopisanje za koji je potrebno obezbediti novac, ali kako kaže iguman to je posao koji se radi za vekove pa će se raditi u skladu sa obezbeđenim sredstvima.
„Freske su najlepši ukras jedne svetinje i evo mi nakon 15 godina krećemo i sa živopisanjem hrama. Borimo se, prikupljamo sredstva, znamo da je danas teško vreme, ali se nadam da ćemo uspeti“, poručuje iguman Teodosije.
Posao oslikavanja poveren je Užičaninu Goranu Joviću i majstorima koji su radili na živopisanju hrama Svetog Save u Beogradu. Svi koji žele mogu da svojim prilozima pomognu završetak ovog posla. A želja monaha je da ovaj manastir bude uvršten u turističku ponudu grada kako bi se što više ljudi upoznalo sa njegovim istorijskim značajem.
