Deca iz Mažića do škole idu preko jezera, pruge i menjaju dva autobusa (VIDEO)

PRIBOJ – Filip, Saša i Dragomir Derikonjić iz sela Mažića svaki dan putuju do škole u Pribojskoj banji više od dva sata. Za to vreme vreme savladaju brda, jezero, prugu i promene dva autobusa.

Trojica Derikonjića probude se pre petlova u 5.15, spuste se tri kilometra do Potpećkog jezera preko koga ih roditelji prevoze, penju se kroz staze i bogaze, prelaze prugu Beograd – Bar, pešače do prvog autobusa i presedaju u drugi da bi u 8.15 stigli u školske klupe. Bezbroj je prepreka na putu koje kao pravi mali specijalci na obuci moraju da prođu.

„Kad zimi zaledi jezero, tate moraju da razbijaju led, leti opadne nivo jezera, jednom nam je tako drugarica utonula, pa se od tada i plašimo, „kaže Filip i dodaje da im je problematičan i prelazak preko neobezbeđene pruge.

„Najgore nam je kad je mrak, led i magla. Kad je magla ne možemo da se orjetnišemo gde da izađemo iz čamca“, priča Saša.

Dragomir tvrdi da su navikli na ovakav put, ali da im je malo teško kad je zima, jer nekad dugo čekaju da presednu u drugi autobus.

Jedna ruta ujutru, ista popodne, najkraća preko plahovitog jezera. Isto ovako u školu su išli i njihovi roditelji koji su sada njihove čamdžije.

A kad ih nepouzdano jezero izda, idu peške i 10 kilometara od kuće do autobusa, pa skoro ceo dan provedu u putu. Prepreke i vreme im nikada nisu bili izgovor da se pravdaju u školi i svi su dobri đaci.

„Mogu da pohvalim ovu decu da nisu nikada zakasnili, da nemaju neopravdanih izostanaka i da samo bolest može da ih spreči da ne dođu u školu“, tvrdi njihov nastavnik Saša Dujović.

Filip, Saša i Dragomir se ne žale se, kažu navikli su, ne zavide drugoj deci što se više naspavaju. Oni stignu i da nauče i da se igraju, pa i da pomognu roditeljima.

Rešenje za ove pustolove bio bi i autobus do kuća, ali ti okolni putevi su loši i neasfaltirani, pa autobusa nema, a i Derikonjići teritorijalo pripadaju Prijepolju.

Filipov i Dragomirov otac Stanoje Derikonjić kaže da im je opština Priboj omogućila autobus s druge strane jezera, ali da bi im mnogo bilo lakše kada bi opština Prijepolje asfaltirala pola kilometra puta na njihovoj teritoriji, a Priboj završio oko pola kilometra na svojoj, pa da ne prelaze jezero. Bar u letnjim danima.

 

You may also like...