Da li smo konačno ubili drekavca? (VIDEO)
UŽICE – Od stradanja srpskih vojnika u tunelu „Brodari“ kod Višegrada prošlo je 27 godina. Ovaj dogadjaj poslužio je kao motiv za film Srđana Dragojevića „Lepa sela lepo gore“, a među nastradalima je bio i Užičanin Milovan Lučić. Njegov brat Radovan sa gorčinom se priseća dana kada je saznao da je Milovan poginuo u tunelu koji je bio pod opsadom devet dana u do tada nezabeleženim ratnim okolnostima.
Fotografija ispred tunela „Brodari“ svedoči o poslednjim danima Milovana Lučića, 28- godišnjeg momka iz Ravni kod Užica, koji je na tom mestu,uz još šest saboraca i dve medicinske radnice izgubio život septembra 1992. godine. Poslednju priliku da vidi brata, Radovan Vujašević imao je samo mesec dana pre tragedije, kada je Milovan na kratko sa ratišta došao u Užice.
„Ja tad nisam bio kući, on me je čekao, ali pošto me nije bilo otišao je. Računao sam da će doći drugi, treći dan, ali nije ga više bilo“, priča Radovan.
Milovan je preminuo četvrtog dana opsade tunela. Uz njega je ostao i Stevo Panić, koji nije želeo da se odvoji od svog prijatelja, iako je znao da takav postupak i njega vodi u sigurnu smrt. Devetog dana četvorica srpskih vojnika uspela su da se izvuku, a jedan od njih, Sladjan Simić dospeo je u užičku bolnicu na lečenje od posledica ranjavanja. Tek tada, Radovan je saznao da je ostao bez brata.
„Našao sam Slađana u bolnici i on mi je odmah rekao da mi je brat poginuo“, priseća se Radovan.
Tog trenutka za porodice nastradalih vojnika počinje nova borba. Borba za tela poginulih, koja je trajala dva i po meseca.
„Ja sam svakih sedam dana išao u Višegrad. Imali smo saznanja da će doći do razmene mrtvih. Ali, u komandi su nam govorili da su za razmenu tražili brašno i cigarete“, priča Radovan.
Milovan Lučić sahranjen je u Ravanjskom Polju kod Užica, 75 dana nakon pogibije. Od nadležnih je posthumno odlikovan Medaljom zasluga za narod, dok je zahtev njegovog brata za nadoknadu nematerijalne štete odbijen. Radovan kaže da je ljutnja, nakon tri decenije iščezla.
„Krivo mi je i žao zbog tih ljudi. Ne samo moj brat što je poginuo, već svi ti ljudi ništa od rata nisu dobili. Samo su dobili oni koji nisu imali ništa s ratom i danas su oni heroji ili zaslužni građani Republike Srpske“, dodaje Radovan.
Na spomen ploči kod užičke Crkve posvećenoj palim srpskim borcima ugravirano je i Milovanovo ime, možda da nas upozori da drekavac čeka neku novu priliku da se probudi.
