Bajina Bašta se piše ćirilicom (VIDEO)

BAJINA BAŠTA – Bajina Bašta je proteklog vikenda bila „bašta ćirilice“. U njoj je održana prva manifestacija Ćirilična baština u skladu sa Deklaracijom o zaštiti i negovanju ćirilice koju je ta opština usvojila početkom godine i predvidela mere koje popularizuju ovo pismo.

Baš na dan slovenskih prosvetitelja Ćirila i Metodija, počela je manifestacija koja neguje i čuva ćirilicu. Priredbom u Osnovnoj školi Sveti Sava „Dok živi jezik, živi i narod“ o značaju jezika i ćirlice đaci su govorili kroz predstavu o Vuku Karadžiću.

Najlepše ćirilične sveske učenika nižih razreda i likovni radovi na temu ćirlice izloženi su u holu škole, a prvaci su izradili pozivnice za rođendane na ćirilici.

Da se „Bajina Bašta piše ćirilicom“ pokazali su i najmlađi članovi KUD-a Milenko Topalović koji su prodefilovali glavnom ulicom promovišući ćirilična slova i narodne igre. U ustanovi Kultura postavljena je izložba „Bašta ćirilice”, koja predstavlja dvadesetak zanimljivih ćiriličnih fontova u modernom dizajnerskom ruhu.

„Na računaru nemamo mnogo izbora kada bi trebalo da se opredelimo za ćirilicu ili latinicu. Latinica ima više fontova i sloboda i kreativnost dizajnera je veća. Ovo je moj doprinos da kada se dizajner nađe pred tim izazovom, ipak izabere ćirilicu“, rekao je jedan od autora izložbe Lazar Dimitrijević.

Zahvalnice su dodeljene privrednicima koji u svom radu koriste ćirilicu i održana su predavanja o jeziku i pismu kao delu identitetskog nasleđa.

„Mi ne promovišemo da se latinica izbaci iz upotrebe, već prednost dajemo ćirilici, jer svi vrlo dobro znamo dok živi naše pismo i naš jezik, živi i naš narod. Bilo bi tužno da naši unuci i praunuci ne znaju za ovo predivno pismo“, kazala je profesorka srpskog jezika Dragana Vasić.

U manastiru Rača u kom je radila čuvena srednjovekovna Račanska prepisivačka škola, jedna od najjačih srpskih kulturnih buktinja u periodu turske vladavine, liturgiju i besedu o kulturi i ćirilici održao je episkop Jovan Purić.

„Dublje shvatanje kulture, pogotovu naše kirilo-metodijevske i svetosavske koreni se u liturgiji. To je najveći kult na planu duha. Ne na planu tela i samo duše, jer na planu duše imate razne svetske kulture kao što su pozorište, muzika ili film, ali to još ne znači da ste kulturan čovek, ako nemate duha“, neveo je episkop Purić.

Nakon liturgije usledila je šetnja nedavno obnovljenim stazama račanskih prepisivača do skita Svetog Đorđa, gde je bilo središte ove škole.

Ćirilična baština je održana u skladu sa Deklaracijom o zaštiti i negovanju ćirilice koju je opština Bajina bašta usvojila početkom godine i plan je da se održava svake godine oko Dana slovenske pismenosti, odnosno Dana Ćirila i Metodija koji je ove godine po prvi put obeležen kao državni praznik.

„Ubeđen sam da ćemo uspeti da centralnu državnu manifestaciju dovedemo u Bajinu Baštu, jer lepše mesto u Srbiji ne postoji za takav povod“, rekao je član radne grupe Ćirilična baština Zoran Raković.

Bajinobaštansku deklaraciju o ćirilici kao i održavanje Ćirilične baštine podržalo je Ministarstvo za kulturu.