Apel za očuvanje užičke Službe za transfuziju krvi (VIDEO)

UŽICE – Primena novog Zakona o transfuzijskoj medinici koji bi u Srbiji na snagu trebalo da stupi 1. januara 2019. godine predviđa da će na teritoriji cele Srbije biti četiri ovlašćene transfuzijske ustanove, što bi Službu za transfuziju krvi Opšte bolnice Užice pretvorilo samo u bolničku banku krvi, sa čime se ne slažu ni lekari ni dobrovoljni davaoci krvi Zlatiborskog okruga. Na sastanku koji su u Užicu održali predstavnici zdravstvenih službi, dobrovoljnih davalaca krvi i Saveta za zdravlje sa državnim sekretarima Ministarstva zdravlja i direktorkom Uprave za biomedicinu predočene su specifičnosti užičke Službe za transfuziju i zatraženo njeno očuvanje.

Dobrovoljni davaoci krvi iz Zlatiborskog okruga traže da Zdravstveni centar Užice, koji opslužuje 340 hiljada stanovnika i mnogobrojne turiste, zadrži svoju Službu transfuzije u kojoj će moći da se daje krv, a ne da umesto nje bude  banka u koju će se krv dopremati iz Beograda na osnovu plana potreba. Tvrde da je nemoguće planirati zalihe i pitaju se šta ako zbog nepredviđenih situacija dodje do nestašice ove tečnosti.

„Doći ćemo u situaciju da čoveku iz Bajine Bašte, kome treba dva sata da dođe u bolnicu u Užice, kažu da nema rezervi krvi, jer neko nije dobro procenio i trebovao zalihe, jer su imali hitan slučaj i onda taj čovek treba da čeka krvi da stigne iz Beograda. Potpuno je nekorektno da se neko na ovakav način ponaša prema ljudima u sistemu u kom se sve zasniva na dobrovoljnosti „, kaže Vladislav Biljić iz Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi Bajine Bašte.

Načelnica služe za transfuziju krvi Opšte bolnice Užice Radmila Smiljanić napominje da Zakon ne predviđa stepene hitnosti.

„Mi smo daleko od Beograda četiri sata, ako nemamo krvi, trebalo bi otići do Beograda i vratiti se, to je osam sati. Nama treba da krv imamo za stepene hitnosti, a to je od nula do pet minuta ili od 15 do 45 minuta, a ne treba nam za osam, 12 ili 14 sati koliko bi trebalo da se krv dopremi od Beograda do Priboja ili Prijepolja“, navodi Smiljanićeva.

Iz užičke Službe za transfuziju podsećaju da 15 godina nema odlaganja operativnih programa, niti nestašica krvi, ni letnjih ni zimskih. Godišnje se skupi oko 7000 jedinica krvi, što odgovara potrebama. Traže izmene zakona, jer smatraju da svaki pacijent u Zlatiborskom okrugu mora biti bezbedan, a da dobrovoljno davalaštvo ne sme da se uruši, što su pokazala iskustva iz drugih zemalja prilikom centralizacije transfuziološki službi.

„Ako nam 80 odsto dobrovoljnih davalaca prestane da daje krv mi bi godišnje skupili umesto 7000 samo 1500 jedinica, na mesečnom nivou, to je manje od 130 jedinica, šta ćemo sa tim“, pita se načelnica užičke Službe.

Iz straha da bi mogao dogoditi takav scenario predstavnici zdravstvenih službi, dobrovoljnih davalaca krvi i Saveta za zdravlje organizovali su sastanak sa državnim sekretarima Ministarstva zdravlja i direktorkom Uprave za biomedicinu kako bi im predočili specifičnosti užičke Službe za transfuziju.

„Ništa nije obećano niti odbijeno, oni su shvatili specifičnost ovog kraja što ostavlja mogućnost da se nastave razgovori u ministarstvu i da se iznađu neka rešenja kako bi užička transfuzija možda nastavila sa radom kao i do sada“, zaključuje predsednik Saveta za zdravlje grada Užica Vidoje Drndarević.

Centralizacija transfuzije pravda se smanjenjem rizika od nestanka zaliha, najboljom iskorišćenošću krvi i sigurnošću krvi, kao i jedinstvenim informacionim sistemom sa tačanim brojem davanja krvi i dobrovoljnih davalaca krvi.